I am You and You are Me

JOURNALOVE | Ti si moje sve

- Ti si stvarno rešila da napišeš tu knjigu?

- Ma ne, vidiš da mi je samo dosadno.

- Ahaa, ti i dosadno. Nespojivo je to.

Napisah danas kako mi nedostaje jesen u Novom Sadu. 
Trg slobode, promocija nekog nećugaimenovati soka i velika tabla sa izjavama ljubavi. 
Nas dvoje zalutali po sred sreda, sami. Ne sećam se više ni kako ni zašto. 
Sećam se samo da mi je ostala porukica - Ti si moje sve. Čuvam je. 
Sećam se da mi je ostala i jedna ruža od folije. 
Napravljena od one iz unutrašnjosti pakle cigareta. Ako se to uopšte i zove folija. 
Sećam se i jedne pesme koju mi je napisao pa čitao negde pred zoru. Čuvam je. 
Sećam se i da je bio previše mlad a ja previše luda. 
Sećam se i da smo se oboje smejali baš mnogo. 
Dobro, i grlili. Onako dečije naivno. 
Gledali smo se čudno. 
Sećam se i da sam ga pitala nešto poput - Da li ti je neko nekada izjavio ljubav šetajući Zmaj Jovinom ulicom? Onako u hodu, iznenada? 
Pa rekla: - Meni nije. 
A nije ni tada. 
Sećam se da me je samo gledao kao da sanja, a ko zna šta je mislio. 
Osim verovatno da sam najludja devojka koju je sreo a i nije da nema vremena da sretne neku ludju. 
Mlad je. 
Hteo je da bude glumac. 
Onaj pravi pravcati, školovani. 
Ne znam da li je postao ali ulogu u našoj priči izneo je uspešno. 
Valjda je to bila svrha iste. 
Da se pripremi. 
Da se uživi. 
Da shvati koliko je gluma zapravo svakodnevni način života, samo ako dopustiš da ti se dogodi. 
Onda igrom slučaja par godina kasnije završiš u nečijoj priči. 
Ostaneš da živiš tu iako odavno nisi prisutan u nečijem analognom svetu.

- Znaš, volim kad me ovako ponese miris grada i energija kojom isti vibrira pa izmislim svašta svom životu za ljubav.

- Opet si preterala sa kiselom vodom, jel?

- Ma nisam, samo mi je Ima-mi-se-jesen-u-Novom Sadu ponedeljak. 


Comments

Abracadabra!