Posts

Showing posts from September, 2018
I am You and You are Me

JOURNALOVE | Ti

Image
Nedelja je za da pokušaš da se setiš gde si ono tačno ostavila svoj mir da se odmori  dok ti ne "rešiš" sebe.
Lepa si "u dvoje" al' nisi to Ti.
Podsvesno se plašiš ideje da "završiš" tako.
Zar Ti "u braku" ?
Zar Ti "u dvoje" ?
Ti - zakleti vuk samotnjak.
Čiji je jedini cilj da nauči živeti sam sa sobom,  knjigama  i vetrom.
Danas se jedna osoba sa kojom si odrasla udaje.
Rekla si mi letos, radovala si se tom saznanju na svoj način.
Setio sam se da je To danas.
Lepo je To.
Jedino što se Ti ježiš na To
i želudac ti se prevrne onako 3 puta za sreću.
Da možeš Ti bi se udala za neki grad.
Evo recimo za Novi Sad.
Mazila bi ga svaki dan i izrodila hiljadu priča o njegovoj lepoti.
Ti si vetar. Vetar koji se ne da vezati.
Samo ljubav te održava.
Bila si čak do Skandinavije
ali znaš njihove ulice nisu kao one u Novom Sadu.
Rekla si.
I znam,
Ne pitaj me kako
Ali znam
da možeš birala bi da zauvek nosiš prezime Novi Sad.
Tamara N…

JOURNALOVE | Volim

Image
Volim nebo u jesen
I reka je lepša zbog njega tada.
Volim i sunce u jesen
Nežnije je.
Volim i knjigu u svojoj ruci
Volim i mostove
Volim i vetar
A zaboravila sam maramu.
Ali
knjigu možeš da zagrliš
dok ideš mostom
i onda sačuvaš vrat od vetra
jer je prisloniš tik ispod brade
I grliš čvrsto.
Tako uživaš u vetru
dok šetaš mostom
grleći knjigu.
Imaš taj svoj neki svet
Mir koji hoda sa tobom
U tebi
I ti u njemu
Lepo je.
U Novom Sadu te niko ne gleda čudno ako svako malo fotkaš neke ptice i sunce.
U Nišu stanu pa fotkaju tebe dok to radiš
Valjda si im veća atrakcija od ptica
Njih vidjaju svaki dan
I ne vide ih.
Tebe vide pa im čudno.
A "čudno" je za fotku.
Šta sad.
Možda ipak naučim da
Volim ovaj grad.

JOURNALOVE | Magija fotošopa

Image
Neki dragi ljudi su me dočekali u slikama jutros.
Ne znam kako.
Ne znam otkuda.
Ne znam ni ko su.
"Smešni su."
"Nisu, meni su nekako poetični."
Stvarno, ko su ovi ljudi?
Ne znam.
Samo znam da su srećni.
I zar je ikome doista potrebno više
od ovog mog saznanja
za taj
jedan
maleni
jutarnji
trenutak.
Život ima svoje načine.
Univerzum zna.
Ja saznajem.
Nemojte me ništa pitati.
Pitajte Njega.
( Njega - Univerzum.
Lik pored ove što se ceri nije stvaran.  Ubačen je u fotku, za potrebe fotke, iskusnim fotošopom.  Znate već da ajtijevci kao umeju to. ) 💖

JOURNALOVE | Ti si moje sve

Image
- Ti si stvarno rešila da napišeš tu knjigu?
- Ma ne, vidiš da mi je samo dosadno.
- Ahaa, ti i dosadno. Nespojivo je to.
Napisah danas kako mi nedostaje jesen u Novom Sadu.  Trg slobode, promocija nekog nećugaimenovati soka i velika tabla sa izjavama ljubavi.  Nas dvoje zalutali po sred sreda, sami. Ne sećam se više ni kako ni zašto.  Sećam se samo da mi je ostala porukica - Ti si moje sve. Čuvam je.  Sećam se da mi je ostala i jedna ruža od folije.  Napravljena od one iz unutrašnjosti pakle cigareta. Ako se to uopšte i zove folija.  Sećam se i jedne pesme koju mi je napisao pa čitao negde pred zoru. Čuvam je.  Sećam se i da je bio previše mlad a ja previše luda.  Sećam se i da smo se oboje smejali baš mnogo.  Dobro, i grlili. Onako dečije naivno.  Gledali smo se čudno.  Sećam se i da sam ga pitala nešto poput - Da li ti je neko nekada izjavio ljubav šetajući Zmaj Jovinom ulicom? Onako u hodu, iznenada? Pa rekla: - Meni nije.  A nije ni tada.  Sećam se da me je samo gledao kao da sanja…

JOURNALOVE | Savršeno srećni ljudi

Image
Uvek je o onom ko ima sve vaše neobradjene fotografije  Uvek je o onom ko ima vašu prvu jutarnju misao Uvek je o onom ko prvi pročita ono što ste napisali Uvek je o onoj koja prva čuje akord koji ste joj stidljivo namenili Uvek je o onoj koja vam prva padne na pamet dok ležite u svom krevetu umorni i zeljni sna Uvek je o njima Oni su savršeno srećni ljudi Oni su ti koje čuvamo  U mislima U uzdahu Oni su ti koje ne izdišemo nikada Oni su Oni Uvek je o njima i treptaj  i srž  i površina Oni su kap koja pomera galon Oni su povetarac koji zmaja od papira uzdiže do neba Oni su jeza koja budi kožu Oni su savršeno srećni ljudi.

JOURNALOVE | Tebi

Image
Šta mi se sve dogodi
dok čuvam tvoju sliku kako spavaš
A ti ni ne znaš da ista postoji
Šta mi se sve dogodi dok po ko zna koji put poverujem da nije potrebno da prodje 1000 sati a da kažemo da se "dovoljno" znamo
Šta mi se sve dogodi dok učim
Da ne verujem svim čudima u koja poverujem u prvih 5 minuta nakon budjenja
Provuče se i osmeh
jer ne znam šta bih bez njega
Provučeš se i ti
jer bez tebe nije bilo zanimljivo niti je sada
Dok opet živim kao da se ne znamo.
Šta mi se sve dogodi dok ne znam o kome više pišem
Pitaju me da li je o tebi
kažem
"Tebi"
je širok pojam
Tebi
je On
Tebi
si Ti
Tebi
sam Ja
Tebi
smo Svi
Tebi
smo Mi
Tebi je u problemu
Svojevrsnoj krizi identiteta
Blagom beznadju u kome se srećom dobro snalazi
Tebi
nas ne poznaje
Tebi
O svemu
Tebi
O sebi
Tebi
O tebi
Abracadabra!