I am You and You are Me

JOURNALOVE | Je mange une orange



I ovog jutra otvaram oči bez ičijeg pitanja želim li to, ili bih se možda još malo valjala po podovima snova koje režiram i produciram svake noći.

Mentalna zabeleška sebi: ako nisi dovoljno pokrivena noću, a hladno je, režiraš psihološke horore. Dodaj ćebe na osnovni pokrivač, došlo je to doba godine.

On je ponovo tu. Nije otišao. - Radi li taj čovek nešto u svom cenjenom životu? pitala bi sada moja majka. Ali ne mama, ovde su uloge drugačije podeljene. Tu je, tik uz mene sa leve strane jastuka. Mogu da osetim svaki delić njegovog prisustva. Ne ljubim ga. Samo nastavljam da ležim mirno umesto da se kao i obično protežem i ispuštam neke čudne dobrojutarnje mačje zvuke. Pa ipak nakon par trenutaka odlučih da ustanem. Tabanam bosih stopala kroz dugački hodnik suncem osvetljenog stana. Hladan dodir parketa na stopalima budi mi sećanje na nisku temperaturu vazuha u noći za nama. To je valjda znak da se leto polako oprašta, sa čime ja nemam ama baš nikakav problem. - Znamo, ne voliš vrućine. rekli bi sada svi koji me privatno poznaju.

Sedim na wc šolji sa telefonom u ruci, jer da se ne lažemo udobnijeg mesta osim poda u toaletu nema, dok u sebi ponavljam je mange une orange i pišem sve to ovde. Važno je čime ti jutro počinje a ja, ispostavilo se, nekako baš volim da napravim balans izmedju sranja i lepote postojanja. Da, znam, nepristojna sam ali šta sve danas nije pristojno dobro sam i takva, ljubi me majka. Opet kroz glavu ide ž manž un oranž ali ovog puta je u pozadini prati Carla Bruni sa njenim savršenim francuskim izgovorom. Napisaću vam o kojoj je pesmi reč čim vidim naziv ali znam da se spominje neka Anita i da je pesma zarazna kao pseći pogled. Znači veoma.

Francuski se uvukao u moj život kao kakav princ na belom retriveru. Nežno a opet intenzivno. Tu je, leže i budi se sa mnom. Pomazi me po obrazu jagodicom palca leve ruke svakog jutra i doda bonjour mademoiselle dok ja mislim ô mon dieu zar i ti sine brute ali non non. On je drugačiji, odmah želi da pričamo. Sanjivih očiju upućuje Comment ça va? čekajući odgovor. Ćutim. Ne znam ni na srpskom. Bien, bien monsieur, merci beaucoup samo me pusti sad da dodjem malo sebi. Ćuti i ljubi me prisustvom. Divno je buditi se sa njim. Uvuče mi se čak i u meditaciju pa je mange une orange naprasno postane nova životna mantra. Jer la vie est belle. Pojedi narandžu. Uživaj. Voli svoj svet. Pesma se zove Chez Keith et Anita pa vi posaljite uho njima ako volite français.

Comments

Abracadabra!