I am You and You are Me

JOURNALOVE | Practice Patience iliti smirila sam leptiriće u stomaku i prizvala digitalno proleće

Nije li ovo sjajno? Ovaj spontani odlazak u nepoznato kako bi se dogodilo nešto poznato. Nešto davno zaboravljeno. Jer sve što do mene dodje, uvek je nešto što sam nekada već znala. Sada je samo trenutak da se toga prisetim. Pronašla sam lepotu u neizvesnosti, sad još samo da usaglasim svoj kompjuter sa novim sistemom. Nedavno naleteh na rečenicu - Practice patience. - i pomislih u prvi mah, okej, ali šta ću ja sa ovim svojim nemirnim duhom u tom slučaju. Da ga zaključam u plakar?... Kao sunce posle kiše stvorila se u mojoj glavi ideja, misao, rešenje, ključ - Uposliti bandu leptirića u stomaku da stvara, ali umesto nestrpljenja biće to zadovoljstvo. Zadovoljstvo koje nastaje usled kreativnog rada. I voila. Practice patience pretvorilo se u I am my own patience i opet sam se zaigrala. Hej pa digitalno proleće je stiglo.

Nego kad smo već kod rada, nikada nisam bila ljubitelj onih standardnih pristojno plaćenih poslova. Da, da, onih od 9 do 5 ili od pola 8 do pola 4. Valjda jer nikada nisam volela da mi neko drugi odredjuje vreme za rad bilo čega. Čak ni iskustvo u jednom takvom poslu nije učinilo da se prilagodim društvenoj normi i robovlasničkoj ideji funkcionisanja. Radije ću se odreći većine materijalnih stvari i živeti od minimalnog prihoda nekog nekonvencionalnog posla nego biti deo gore pomenutog sistema. Ako umanjimo svoje prohteve manje će nam novca biti potrebno i manje ćemo posla koji ne volimo morati da radimo. Što više matetrijalnih potreba imaš to tvoj nivo potčinjenosti društvenom sistemu rada i funkcionisanja više raste. Shvativši to okrenula sam se minimalističkom načinu života i jednostavnosti. I osećaj je fenomenalan, ne samo da više ne robujem haosu zvanom - ogromna količina nepotrebnog materijalnog dobra - već ne robujem ni mislima o tome. Početnikov um je prazan, što znači samo jedno, više prostora za nove mogućnosti.
A šta je sa putovanjima?
E to se kod mene uvek nekako samo sredi, organizuje i dogodi. Umesto da silim prosto se prepustim i sačekam prvu prigodnu priliku. Zatim biram kako ću da sviram a onda i zaigram, pa se sve to na kraju pretvori u jedan sjajan divine party. No za mene je svaki dan novo putovanje i to ono iz kreveta ili sofe, ma gde se nešto od ta dva nalazilo. Jednostavno upotrebim maštu i uredim prostor u kome sam onako kako mi najviše prija.
Recimo, imam neopisivu želju da posetim jedan budistički hram ali znam da još nije vreme za to, zato neke njegove detalje unosim u svoj život i životni prostor. Na taj način magijom misli i delanja prizivam trenutak našeg susreta. Jednog dana ćemo se već naći, a do tada just practice patience. 
I da, magic is everywhere, just learn how to use it.

Comments

Abracadabra!